SUDSKA PRAKSA I SLUŽBENA MIŠLJENJA

KUPCI U POSTUPKU PRIVATIZACIJE

Zakon o privatizaciji (Sl.glasnika br.38/2001 stupio na snagu 7.jula 2001.god(clan 12)

Prodaja društvenog preduzeca stranom fizickom licu. Da li se društveno preduzece u postupku stecaja može prodati stranom fizickom licu?

Društveno preduzece u postupku stecaja se može prodati stranom fizickom licu.

Odredbom clana 129 st. 1 i 2 Zakona o prinudnom poravnanju, stecaju i likvidaciji ("Sl. list SFRJ", br. 84/89 i "Sl. list SRJ", br. 37/93 i 28/96) je odredeno da stecajno vece može, pošto prethodno pribavi mišljenje poverilaca i stecajnog upravnika, na osnovu procene, odnosno sprovedenog veštacenja, odluciti da se dužnik kao pravno lice izloži prodaji i da se prodaja dužnika kao pravnog lica vrši javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom.

Prema tome, ne postoji zabrana prodaje društvenog preduzeca kao dužnika stranom fizickom licu. Zakonom o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001), clan 3, odredeno je da je predmet privatizacije društveni odnosno državni kapital, dok je clanom 12 stav 1 odredeno da kupci ovog kapitala ili imovine mogu biti domaca ili strana pravna ili fizicka lica. Kupovina društvenog preduzeca, kao pravnog lica, od strane fizickog lica Zakonom o privatizaciji nije uslovljena postojanjem reciprociteta za njenu kupoprodaju.

(Pravno shvatanje utvrdeno kroz odgovore na pitanja na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda u Beogradu 30. avgusta 2002. godine)

OSLOBAĐANJA OD PLACANJA CARINA I DRUGIH UVOZNIH DAŽBINA I TAKSI

Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoci Sl.list SRJ 53/2001 stupio na snagu 6.oktobra 2001 (clan 5) Primalac donacije i humanitarne pomoci osloboden je placanja carine i drugih uvoznih dažbina "Radi jednoobrazne i pravilne primene Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoci ("Sl. list SRJ", br. 53/2001), carinarnice se obaveštavaju sledece:

1. Primalac donacije i pomoci osloboden je od placanja carine, drugih uvoznih dažbina i taksi koje se placaju prilikom uvoza robe koja je predmet donacije i humanitarne pomoci.

2. Ako se roba uvozi kao donacija i humanitarna pomoc, u JCI u rubriku 24 - Vrsta spoljnotrgovinskog posla, pored šifara navedenih u Kodeksu šifara pod VII uz Pravilnik o sadržini i korišcenju isprava u carinskom postupku upisuje se šifra "66" - "Donacije i humanitarna pomoc", u rubriku 36 Povlastice, pored šifara navedenih u Kodeksu šifara pod XXI - Zakonski osnov za oslobadanje od placanja carine, neplacanje carine, odnosno povecanje ili sniženje stope carine po Carinskom zakonu, propisima donesenim na osnovu Carinskog zakona i Zakona o Carinskoj tarifi, uz navedeni pravilnik i šifra "05100" - clan 5 stav 1 Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoci.

3. Navedenim zakonom propisano je da se na uvoz robe koja je predmet donacije i humanitarne pomoci ne placa akciza i porez na promet u skladu sa odredbama saveznog zakona kojim se ureduju osnovi poreskog sistema. Odredbama clana 24 stav 1 tacka 3 Zakona o osnovama poreskog sistema, propisano je da se akciza ne placa na derivate nafte, etil alkohol (etanol), koji se koristi u medicinske svrhe i na kafu koju uvoze medunarodne humanitarne organizacije, kao i na derivate nafte i etil alkohol koje kao humanitarnu pomoc bez naknade dobijaju domace humanitarne organizacije preko ili posredstvom Crvenog krsta, dok je odredbama clana 34 stav 1 tacka 7 propisano da se porez na promet ne placa na proizvode koji se uvoze kao humanitarna pomoc preko ili posredstvom medunarodne, odnosno domace humanitarne organizacije, kao i na proizvode koji se nabavljaju u zemlji iz novcanih sredstava dobijenih kao humanitarna pomoc preko ili posredstvom medunarodne humanitarne organizacije. Propisano pravo na poresko oslobodenje ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležnog saveznog organa za poslove finansija - Saveznog ministarstva finansija, odnosno rešenja nadležnog poreskog organa, a koje se donosi na osnovu odgovarajuce dokumentacije koju podnose korisnici ovih poreskih olakšica, odnosno poreskih oslobodenja. (Ovakav stav zauzelo je Savezno ministarstvo finansija u aktu od 15.10.2001. godine).

4. Odlukom o dopuni Odluke o zabrani uvoza korišcenih motornih vozila i korišcene opreme ("Sl. list SRJ", br. 56/2001), koja je stupila na snagu 13.10.2001. godine, propisano je da se mogu uvoziti korišcena motorna vozila, traktori gradevinske i rudarske mašine koje primaoci donacije i pomoci iz stava 1 clana 1 Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoci, uvoze kao donaciju i humanitarnu pomoc."

(Obaveštenje Savezne uprave carina, 01/3 broj D-11012/1 od 17. oktobra 2001. godine)

P R O P I S I

ZAKON O STRANIM ULAGANJIMA

("Sl. list SRJ", br. 3/2002)

I OSNOVNE ODREDBE

Oblast primene

Clan 1

Ovaj zakon ureduje strana ulaganja u preduzeca i druge oblike za obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti (u daljem tekstu: preduzeca) u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Strana ulaganja u osiguravajuca društva, banke, druge finansijske organizacije i slobodne zone vrše se u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureduje njihovo osnivanje, odnosno njihov pravni položaj.

Stani ulagac

Clan 2

Strani ulagac, u smislu ovog zakona, jeste:

1. strano pravno lice sa sedištem u inostranstvu;

2. strano fizicko lice;

3. jugoslovenski državljanin sa prebivalištem odnosno boravištem u inostranstvu dužim od godinu dana.

Strano ulaganje

Clan 3

Strano ulaganje u SR Jugoslaviju, u smislu ovog zakona, jeste:

1. ulaganje u jugoslovensko preduzece kojim strani ulagac stice udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog preduzeca;

2. sticanje svakog drugog imovinskog prava stranog ulagaca kojim on ostvaruje svoje poslovne interese u SR Jugoslaviji.

Osnovni oblici stranog ulaganja

Clan 4

Strani ulagac može sam ili sa drugim stranim ili domacim ulagacima:

1. osnovati preduzece;

2. kupiti akcije ili udele u postojecem preduzecu.

Osnovni oblici stranog ulaganja ureduju se ugovorom o osnivanju ili ugovorom o ulaganju koji se zakljucuju u pisanoj formi, odnosno odlukom o osnivanju sacinjenom u pisanoj formi.

Posebni oblici stranog ulaganja

Clan 5

Stranom ulagacu može biti ustupljena dozvola (koncesija) za korišcenje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi ili za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, u skladu sa zakonom.

Stranom ulagacu može se odobriti da izgradi, iskorišcava i transferiše (B.O.T. -Build operate and transfer) odredeni objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i komunikacija.

Ulog stranog ulagaca

Clan 6

Ulog stranog ulagaca može biti u stranoj konvertibilnoj valuti, stvarima, pravima intelektualne svojine, hartijama od vrednosti i drugim imovinskim pravima.

Ulog stranog ulagaca može biti u dinarima koji se, po propisima o deviznom poslovanju, mogu transferisati u inostranstvo, ukljucujuci tu i reinvestiranje dobiti.

Strani ulagac može konvertovati svoje utvrdeno potraživanje u udeo, odnosno akcije preduzeca - dužnika.

Nenovcani ulozi moraju biti izraženi u novcu.

II GARANTOVANA PRAVA STRANIH ULAGACA

Sloboda stranog ulaganja

Clan 7

Strani ulagac može osnovati odnosno ulagati u preduzeca za obavljanje svih vrsta delatnosti radi sticanja dobiti, ukoliko ovim zakonom nije drukcije predvideno.

Nacionalni tretman

Clan 8

Strani ulagac u pogledu svog uloga uživa jednak položaj, prava i obaveze kao i domaca fizicka i pravna lica, ukoliko ovim zakonom nije drukcije predvideno. Preduzece sa stranim ulogom uživa jednak pravni položaj i posluje pod jednakim uslovima i na jednak nacin kao i jugoslovenska preduzeca bez stranog uloga.

Pravna sigurnost

Clan 9

Strani ulagac uživa punu pravnu sigurnost i pravnu zaštitu u pogledu prava stecenih ulaganjem. Prava stranog ulagaca stecena u momentu upisa stranog ulaganja u sudski registar ne mogu biti sužena naknadnom izmenom zakona i drugih propisa. Ulog stranog ulagaca i imovina preduzeca sa stranim ulogom ne mogu biti predmet ekspropriacije ili drugih mera države sa jednakim dejstvom, osim kada je zakonom ili na osnovu zakona utvrden javni interes i uz placanje naknade. Naknada iz stava 3 ovog clana mora odgovarati tržišnoj vrednosti predmeta eksproprijacije ili druge mere na dan donošenja akta o takvoj meri. Promena vrednosti predmeta eksproprijacije ili druge mere do koje može doci zbog saznanja javnosti za takvu meru, nece uticati na procenu njegove tržišne vrednosti koja se preduzima radi isplate ove naknade. Naknada iz stav 3 ovog clana mora se isplatiti bez odlaganja, u konvertibilnoj valuti i strani ulagac je može slobodno transferisati u inostranstvo. U slucaju docnje u isplati ove naknade, strani ulagac ima pravo na zakonsku zateznu kamatu.

Konverzija i sloboda placanja

Clan 10

Strani ulagac može, u pogledu svakog placanja vezanog za strano ulaganje, slobodno konvertovati domacu valutu u stranu konvertibilnu valutu. Preduzece sa stranim ulogom slobodno vrši placanje u medunarodnim poslovnim odnosima. Preduzece sa stranim ulogom može stranu valutu držati na deviznom racunu kod ovlašcene banke i tim sredstvima slobodno raspolagati.

Pravo na vodenje poslovnih knjiga

Clan 11

Preduzece sa stranim ulogom, pored obaveze vodenja poslovnih knjiga i sacinjavanja finansijskih izveštaja u skladu sa domacim propisima, ima pravo vodenja poslovnih knjiga i sacinjavanja finansijskih izveštaja u skladu sa medunarodno prihvacenim racunovodstvenim i revizorskim standardima.

Pravo na transfer dobiti i imovine

Clan 21

Strani ulagac može, po izmirenju obaveza u skladu sa domacim propisima, slobodno i bez odlaganja, u konvertibilnoj valuti, transferisati u inostranstvo sva finansijska i druga sredstva u vezi sa stranim ulaganjem, a posebno:

1. dobit ostvarenu po osnovu stranog ulaganja (profit, dividende i dr.):

2. imovinu koja mu pripadne posle prestanka preduzeca sa stranim ulogom, odnosno na osnovu prestanka ugovora o ulaganju;

3. iznose dobijene od prodaje akcija ili udela preduzeca sa stranim ulogom;

4. iznose dobijene po osnovu smanjenja osnovnog kapitala preduzeca sa stranim ulogom;

5. dopunske uplate;

6. naknade iz clana 9 ovog zakona.

Povoljniji tretman

Clan 13

Na strana ulaganja na teritoriji Jugoslavije primenjuje se jugoslovensko pravo. Ukoliko medunarodni ili bilateralni sporazum cije su clanice država stranog ulagaca i Jugoslavija predvida tretman koji je za stranog ulagaca ili njegovo ulaganje povoljniji od tretmana predvidenog ovim zakonom, primenjuje se tretman predviden takvim sporazumom. III PODSTICAJI STRANIH ULAGACA

Sloboda uvoza

Clan 14

Uvoz stvari koje predstavljaju ulog stranog ulagaca je slobodan, pod uslovom da zadovoljava propise koji regulišu zaštitu životne sredine.

Poreske i carinske olakšice

Clan 15

Strani ulagac i preduzece sa stranim ulogom uživaju poreske i carinske olakšice u skladu sa zakonom.

Carinska oslobodenja

Clan 16

Uvoz opreme po osnovu uloga stranog ulagaca, osim putnickih motornih vozila i automata za zabavu i igre na srecu, osloboden je od placanja carina i drugih uvoznih dažbina. Pravo iz stava 1 ovog clana može se koristiti u skladu sa utvrdenom dinamikom ulaganja, do konacne izgradnje objekata, odnosno otpocinjanja delatnosti u koju se vrši ulaganje, a ukoliko se ulaganje vrši po osnovu reinvestiranja dobiti - za sve vreme važenja ugovora, odnosno odluke. Carinsko oslobodenje iz stava 1 ovog clana može koristiti i preduzece sa stranim ulogom do visine novcanog dela stranog uloga u roku od dve godine od dana registracije stranog ulaganja.

IV REŠAVANJE SPOROVA

Sudovi i arbitraže

Clan 17

Sporovi koji proisticu iz stranih ulaganja mogu biti rešavani pred nadležnim sudovima Jugoslavije ili pred ugovorenom domacom ili inostranom medunarodnom arbitražom. V POSEBNA PRAVILA

Zaštita životne sredine

Clan 17

Strani ulagac, u obavljanju delatnosti, dužan je uvek da postupa u skladu sa propisima koji regulišu zaštitu životne sredine.

Pravo manjinskog ucešca u posebnim oblastima i podrucjima

Clan 19

Strani ulagac ne može, sam ili sa drugim stranim ulagacem, osnovati preduzece u Saveznoj Republici Jugoslaviji u oblasti proizvodnje i prometa oružja, kao ni na podrucju koje je u skladu sa zakonom odredeno kao zabranjena zona. U oblastima i podrucjima iz stava 1 ovog clana strani ulagac može osnovati preduzece sa domacim pravnim subjektom ili ulagati u preduzece, s tim što ne može steci pravo vecinskog ucešca u upravljanju tim preduzecem. U slucaju iz stava 2 ovog clana, strani ulagac dužan je da, za ucešce u osnivanju preduzeca, odnosno za ulaganje u preduzece, pribavi saglasnost saveznog organa nadležnog za poslove odbrane. U postupku za davanje saglasnosti, organ iz stava 3 ovog clana narocito ocenjuje kvalitet, vrstu i obim stranog ulaganja. Organ iz stava 3 ovog clana dužan je da, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, odluci o zahtevu. Ukoliko se u ovom roku ne odluci o zahtevu, smatrace se da je saglasnost data. U slucaju odbijanja davanja saglasnosti, organ iz stava 3 ovog clana dužan je o tome doneti obrazloženo rešenje. Protiv rešenja iz stava 6 ovog clana može se izjaviti žalba Saveznoj vladi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Protiv konacnog rešenja iz stava 6 ovog clana ne može se voditi upravni spor.

Sticanje svojine na nepokretnostima

Clan 20

Strano fizicko i pravno lice, u svojstvu stranog ulagaca, može sticati svojinu na nepokretnostima u skladu sa zakonom. VI REGISTRACIJA I EVIDENCIJA STRANIH ULAGANJA

Registracija stranih ulaganja

Clan 21

Strana ulaganja u smislu clana 3 tacka 1 registruju se u nadležnom sudu u skladu sa zakonom koji reguliše položaj privrednih društava. Registracija stranog ulaganja u druge oblike organizovanja za obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti vrši se u skladu sa zakonima koji regulišu njihov položaj. Strani ulagac, u oblastima i podrucjima predvidenim clanom 19, mora pribaviti saglasnost u smislu st. 3 i 5 tog clana radi registracije stranog ulaganja u nadležnom sudu.

Evidencija stranih ulaganja

Clan 22

Registarski sud, po službenoj dužnosti, obaveštava savezni organ nadležan za ekonomske odnose sa inostranstvom o izvršenoj registraciji stranih ulaganja, radi evidencije. Organ iz stava 1 ovog clana dostavlja registarskom sudu, za svaku kalendarsku godinu unapred, spisak država sa kojima ne postoji uzajamnost. VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Primena ovog Zakona

Clan 23

Ovaj zakon primenjuje se na sva strana ulaganja koja do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu registrovana u nadležnom sudu.

Prestanak važenja drugih propisa

Clan 24

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o stranim ulaganjima ("Službeni list SRJ", br. 79/94 i 29/96)

Stupanje na snagu

Clan 25

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

 PRODAJA PREDUZECA METODOM JAVNE AUKCIJE

Prodaju kapitala metodom javne aukcije sprovodi Aukcijska komisija koju obrazuje Agencija za privatizaciju.

Komisija nadgleda prodaju aukcijom, registruje ucesnike na aukciji, proglašava aukciju neuspelom, potpisuje zapisnik i obavlja druge poslove od znacaja za sprovodenje aukcije u skladu sa zakonom.

Uslovi za sprovodenje aukcije ispunjeni su ako je najmanje jedno lice steklo status ucesnika aukcijei ako je prisutno licno ili preko ovlašcenog predstavnika.

U vreme koje je predvideno za pocetak JAVNE AUKCIJE, aukcionar ce otvoriti nadmetanje prvo nadmetanje gde sredstva placanja mogu biti u gotovom novcu i dospelim obveznicama.

Ako na prvom nadmetanju ucestvuje više lica aukcionar oglašava pocetnu cenu kao i svako naredno uvecanje.

Ukoliko se nakon treceg poziva za prihvatanje novoutvrdene cene ne oglase zainteresovani kupci, udarcem cekica aukcionar oznacava aukciju završenom.

Prodajna cena postaje najveca ponudena vrednost, a kupcem se proglašava ucesnik koji je ponudio najvišu cenu.

Ako nakon oglašavanje pocetne cene nije bilo zainteresovanih ni posle treceg poziva, aukcionar udarcem cekica proglašava prvo nadmetanje neuspelim i odmah otvara drugo nadmetanje gde sredstva placanja mogu biti i u nedospelim obveznicama.

Na drugom nadmetanju ucestvuju prijavljeni za drugo nadmetanje, kao i ucesnici prvog nadmetanja ako je ono bilo neuspešno.

Ako na drugom nadmetanju ucestvuje više lica aukcionar oglašava pocetnu cenu kao i svako naredno uvecanje.

Ukoliko se nakon treceg poziva za prihvatanje novoutvrdene cene ne oglase zainteresovani kupci, udarcem cekica aukcionar oznacava aukciju završenom.

Prodajna cena postaje najveca ponudena vrednost, a kupcem se proglašava ucesnik koji je prvi ponudio najvecu cenu.

Ako nakon oglašavanja pocetne cene nije bilo zainteresovanih ni posle treceg poziva, aukcija se proglašava neuspelom, a ucesnici gube pravo na vracanje depozita. Kada drugom nadmetanju prisustvuje samo jedno lice koje je steklo status ucesnika, to lice se poziva da prihvati pocetnu cenu tri puta.

Ako prihvati pocetnu cenu proglašava se kupcem pri cemu je pocetna cena ujedno i prodajna cena.

Ako ucesnik ne prihvati pocetnu cenu aukcija se poglašava neuspelom, a on gubi pravo na vracanje depozita.